Genetske modifikacije nisu mimoišle ni akvarijumske ribice. Nedavno su naučnici, polazeći od jedne veoma obične slatkovodne ribice sa srebrnastim i crnim prugama dobili veoma lepe fluorescentne primerke. Dovoljno je bilo da običnim ribicama usade gen morske anemone. Ceo postupak se obavlja u trenutku začeća ribica, kad se one još sastoje od jedne jedine ćelije. Tada naučnici ubacuju nov gen, a ćelija koja nastavlja da se deli postaje embrion i razvija se u genetski modifikovanu jedinku. Taj novi gen se zatim prenosi sa generacije na generaciju, tako da su svi potomci ovako modifikovanih ribica takođe fluorescentni.
Takve boje gotovo je nemoguće pronaći u prirodi.
Ribicu zebricu naučnici su odabrali za svoje istraživanje jer je ova životinjica poznata po svojoj sposobnosti regenerisanja ne samo kože, već i celih organa, poput srca, peraja ili delova kičme. Koliko je nama poznato koriste se i druge ribe za ispitivanje kao što su tetre, neonkice i druge ribice koje su popularne pogotovo kod mlađih akvarista (dece).
Kod genetskog modificiranja takve životinje nebi smele dospeti u prirodno stanište, jer je teško proceniti kakav bi uticaj imale na ostale ili pripadnike iste vrste.
Ova malena ribica mogla bi postati jedan od najpoželjnijih ukrasa u akvarijima, ukoliko njihovi vlasnici nemaju ništa protiv genetskog modificiranja životinja i biljaka.
