Kao što samo ime kaže, beskičmenjaci su životinje koje nemaju kičmu. Devedest i devet procenata svih poznatih životinjskih vrsta zapravo spadaju u vrste bez kičme.
U kopnene beskičmenjake ubrajamo artropode (insekti) i arahnide (paukovi). Rod antropoda obuhvata sve beskičmenjake koji imaju zbirne ekstremitete i čvrst eksoskeleton (najčešće sastavljen od hitina) i to su insekti, paukovi, rakovi, stonoge i škorpioni.
Šta kopnene beskičmenjake čini dobrim ljubimcima?
Kopneni beskičmenjaci mogu biti idealni ljubimci iz nekoliko razloga. Prilično su mirni i ne zahtevaju obiman životni prostor. Jednostavni su za održavanje, nije neophodno preterano čišcenje za njima, a skoro i da nemaju miris. Ljudi imaju različite reakcije na ove životinje; od gađenja poput onog kada vide bubašvabu koja pretrčava kuhinjski pod, preko uživanja u večeri od škampa ili jastoga, do poštovanja lepeta leptirovih krila.
Ali, nevezano za tip beskičmenjaka, njihov interesantan izgled i ponašanje ih čine fascinantnim ljubimcima. Najverovatnije jedan od najpoznatijih beskičmenjaka je rak pustinjak – smatra se omiljenim među ljubiteljima egzoticnih životinja. Generalno, primetan je porast broja zainteresovanih ljudi za ljubimce beskičmenjake. Mnogo pitomih vrsta je trenutno dostupno u pet šopovima. Dakle, beskičmenjaci mogu biti interesantni i neobični ljubimci.
Da li su beskičmenjaci dobar izbor?
Osim šištačih bubašvaba, rakova pustinjaka, stonoga, insekta grančica i listova, i nekih bogomoljki, ne savetuje se nošenje beskičmenjaka. Kao i kod morskih ribica, veoma je uzbudljivio dizajnirati i kreirati egzotične džungle ili pustinjsko okruženje za ljubimca.
Mnogi od beskičmenjaka u prodavnicama su jako brzi, plašljivi; mogu skočiti i povrediti se, ali mogu i da ujedu vrlo jako, a njihov ubod može biti opasan. Za neke od ovih životinja je neophodno prethodno iskustvo. Preporuka je da početnici čuvaju sitnije, izdržljivije i mirnije životinje, kako bi stekli iskustvo za neke zahtevnije.
